Kafa i naše svakodnevne šetnje

Od kada sam se porodila svaki dan idemo u setnju, uzivamo zajedno u tome. Volim da setamo dugo, najvise u prirodi gde je mir i tisina. Kako zivimo u malom gradu nema vise ljudi koji idu u prirodu, da setaju, retki su. Pa se tako iznenadimo kada vidimo jedni druge. 

Krstili smo bebu sa 40 dana, moja zelja je bila od pocetka da tako uradimo. Nas dvoje smo isli u crkve i manastire dok jos nismo dobili bebu, a sada idemo jos vise zajedno sa njim. I to mi puno znaci, jer je to jedan od nasih zajednickih trenutka koje obozavam. Kazu da treba decu da vodite u crkvu, tako da kada god imate vremena idite. 

Kafa je neizostavni deo svakodnevnice, jeste da pijem nes ili kapucino ali volim ritual koji sam napravila sebi, ugodjaj. Trudim se da uzivam u svakom trenutku jer zivot brzo prolazi.

Pisacu vam u nekom od narednih postova o knjizi Atomske Navike, ubacila sam je u ovom postu jer su mi slike prelepe. Zaboravila sam koliko je lep osecaj pisati na blogu, kao nekada, slikala sam neke trenutke i jedva sam cekala to da objavim na blogu. Nisam imala instagram, sada je zakljucan i bez objava, jer nije vise to to kao sto je nekada bilo. Blog je uvek bio moja prva ljubav i moje mesto opustanja gde sam mogla da napisem sta god zelim i kada zelim bez opterecenja koliko cu pregleda imati.

Zato nadam se da se citamo vise nego u prethodnom periodu kada sam skroz zapostavila blog.